"Kao što bez sejanja neće biti žetve, tako i bez rada, bez privrede, nema blagoslova."

.Prilozi.


Print Friendly Print Get a PDF version of this webpage PDF

Hronološka lista priznavanja Pupinovih patenata


U sledećem spisku data je lista Pupinovih patenata sa brojevima i nazivima kako su hronološki verifikovani izdavanjem patentnog pisma.

Lista patenata – LIST OF PATENTS


1894
519,346 Apparatus for telegraphic or telephonic transmission
5T9.347 Transformer for telegraphic, telephonic, or other electrical systems

1900
640.515 Distributing electrical energy by alternating currents
640.516 Electrical transmission by resonance-circuits
652.230 Reducing attenuation of electrical waves and apparatus thereof
652.231 Reducing attenuation of electrical waves

1902
697,660 Winding-machine
707.007 Multiple telegraphy
707.008 Multiple telegraphy
713.044 Producing asymmetrical currents from symmetrical alternating
electromotive forces
713.045 Apparatus for producing asymmetrical currents from symmetrical
alternating electromotive forces

1904
761,995 Apparatus for reducing alternation of electrical waves
768,301 Wireless electrical signalling
1906
821,741 Telegraphy
1920
1,334,165 Electric-wave transmission
1,336,378 Antenna with distributed positive resistance

1921
1,388,441 Multiple antenna for electrical wave transmission
1,399,877 Sound generator

1922
1,415,845 Selectively opposing impedance to received electrical oscillations
1,416,061 Radio-receiving system having high selectivity

1923
1,446,769 Aperiodic pilot conductor
1,456,909 Wave conductor
1,452,833 Selective amplifying apparatus

1924
1,488,514 Selective amplifying apparatus
1,494,803 Electrical tuning
1,502,875 Tone-producing radio receiver

1925
1,541,845 Electrical wave transmission
1.561.278 Wave signalling system
1.561.279 Equalizing vacuum-tube amplifier

1926
1,571,488 Electromagnetic production of direct current without fluctuations

1928
1,657,587 Electrical pulse generator

1931
1,834,735 Inductive artificial line
1,811,368 Telegraph system

1934
1,983,774 Supply system for vacuum tubes


Stečena priznanja Mihajla Pupina



Nagrade – Awards:

The Elliot Cresson Medal of the Franklin Institute.
The Edison Medal of the American Institute of Electrical Engineers.
Honor Medal of the Radio Institute of America.
Honor Medal of the Institute of Social Sciences.
The Herbert Prix of the French Academy.
The John Fritz Medal of the Four National Engineering Societies.


Nagrade i odlikovanja – Awards and Decorations:


George Washington Award of the Western Society of Engineers. 1928.
White Eagle, First Order of Yugoslavia. 1929.
White Lion, First Order of Czechoslovakia. 1929.


Članstvo u naučnim i stručnim udruženjima – Membership in Societies:


National Academy of Sciences.
American Mathematical Society.
American Philosophical Society.
American Physical Society.
Honorary Member, American Institute of Electrical Engineers.
Honorary Member, German Electrical Society.
Corresponding Member, Royal Serbian Academy, Belgrade.


Predsednik – President of:


New York Academy of Sciences.
Radio Institute of America.
American Institute of Electrical Engineers.
American Association for the Advancement of Science.
University Club of New York,
Chairman of the Engineering Foundation.


Počasne titule – Honorary Degrees:


Year Degree Institution

1904 Sc.D. Columbia University
1915 LL.D. Johns Hopkins University
1924 Sc.D. Princeton University
1924 LL.D. New York University
1924 LL.B. Muhlenberg College
1925 D.Eng. Case School of Applied Science
1925 L.H.D. George Washington University
1925 Sc.D. Union College
1926 LL.D. Marietta College
1926 LL.D. University of California
1926 Sc.D. Rutgers University
1926 LL.D. Delaware University
1926 LL.D. Kenyon College
1927 Sc.D. Brown University
1927 Sc.D. Rochester University
1928 LL.D. Middlebury College
1929 Sc.D. University of Belgrade, Yugoslavia
1929 Sc.D. University of Prague, Czechoslovakia


Pupinove donacije


Pored toga što je vršio besplatno funkciju srpskog konzula u Njujorku i finansirao srpska udruženja i srpske novine, ostao je zabeležen kao veliki donator, darodavac i dobrotvor. Autor njegove prve biografije, Bergen Devis, pre nabrajanja Pupinovih naučnih radova, patenata i počasnih titula, piše o novčanim iznosima koje je dao za osnivanje više fondova. Kraljevom društvu Beogradu dao je 1911. godine 25.000 dolara da osnuje memorijalni fond u spomen majke Olimpijade Pupin, za stipendiranje talentovanih i siromašnih studenata. Srpskom društvu za kulturu u Beogradu, dao je 1028. godine 250.000 dolara da osnuje fond za stipendiranje. Pred smrt 1934. godine dao je 50.000 dolara za osnivanje Fonda Mihajlo Pupin, kojim je trebalo da se, u Idvoru, izgradi dom sa bioskopom i poljoprivredna škola, i stipendiraju učenici i studenti agronomije. Značajnu sumu novca poklonio je Narodnom muzeju u Beogradu i Muzeju umetnosti u Zagrebu. Pred kraj života preneo je ostatak ušteđevine na Kolumbija univerzitet za istraživanja u fizici i fizičkoj hemiji.

Tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, formirao je i donirao Crveni krst, Fond za pomoć srpskoj siročadi. Nesebično je pomagao Kolo srpskih sestara, razna etno društva kojih je bilo u svim gradovima Srbije, Crne Gore i Makedonije.

Jović Savo, u knjizi Hristov Svetosavac Mihajlo Pupin, navodi DELIMIČNU LISTU dobrovoljnih priloga i darova, koje je darovao crkvama, školama, prosvetnim i dobrotvornim ustanovama, studentima, književnicima, i drugim licima od 1921. do 1935. godine. Spisak je veoma dug, i beleži crkve, manastire, društva i pojedince, od Ohrida do Bleda. Popisani su i datumu i iznosi darivanja u dinarima.

Pupin nije bio prebogati fabrikant, nije ostavio iza sebe kompanije kao Bel, Edison, Markoni i Vestinghaus. Oni su bili pronalazači i biznismeni, a Pupin je svoje vreme posvećivao fundamentalnoj nauci, opštem obrazovanju, pedagoškom i društvenom radu, pronalazci su rezultat njegovog eksperimentalnog istraživanja. Novac koji je stekao jeste njegova lična zarada, ne stečeni profit. Ponašao se kao pravoslavni domaćin koji poklanja ono, što je svojim rukama zaradio. Do kraja života, kao po hriščćanskoj poruci iz Novog zaveta, podelio je sve svoje bogatstvo.


Pupinovi govori


Pupinov govor srpskim privrednicima


Pupinova beseda na sastanku srpskih privrednika u Njujorku, 28. marta 1925. godine.
”Zamoljen sam da Vas pozdravim, sa nekoliko reči, ali evo već čitav sat otkako Vas čekam da dodete, pa sam u torn čekanju zaboravio sve mudrolije koje sam bio spremio da Vam ispričam. Jedno nisam još zaboravio, a to je da se mnogo radujem da Vas opet vidim i zapitam za junačko zdravlje. Pa, ako se i vi tako isto radujete kao ja onda će ova zabava nekih Privrednikovaca biti slavan uspeh.

Znam da je svaki od Vas imao slično iskustvo kada je došao u ovu zemlju koju sam imao i ja. Teško je to stići ujednu stranu zemlju gde čovek nema ni prijatelja, ni poznanika, i gde ga svaki smatra da je mutav, jer ne ume da govori engleski, i da je glupav jer ne ume da odgovori razumljivo ni na najprostije pitanje. Gde god pogledam sve same zagonetke. Bez alata, bez zanata sa neveštim rukama, sa praznom glavom i još praznijim džepovima izgledaš sam sebi kao neka zalutala zvezda koja je slučajno pala na neku novu planetu ili da te je spopao neki čudnovat san i da nije sve baš onako kako ti izgleda i da će se sve promeniti kad se samo probudiš.

Vidiš kako svet juri na sve strane i da je svaki u najvećem poslu, a ti stojiš besposlen kao gladno marvinče pred praznim jaslama. Niko te i ne gleda kao da si ti najveći šmokljan na svetu i da nisi sposoban za nikakav važniji posao. Promisliš se malo i brzo dođeš do uverenja da svet ima pravo i da zaista i nisi sposoban za ikakav važniji posao u ovoj svetskoj grdosiji. Što ti vredi što si naučio da čuvaš ovce i volove kad u Njujorku ni ovaca ni volova? Sto ti vredi što si na pašnjacima tvoga sela naučio da sviraš u frulu kad stotine Švaba i Talijana u Njujorku imaju frule koje se sijaju kao zlato, i koje su mnogo bolje od one drvene cevi što si je kupio u tvome selu za deset krajcara? I ta švabadija i ta talijanština svira mnogo bolje nego i najveštiji čoban u tvome selu. Sto ti vredi što znaš na izust celu srpsku gramatiku i da si ubeđen da u srpskom pismu tačniji si i od samog Dositeja Obradovića, i da ti čak i jedan Vuk Karadzic ne bi mogao zameriti? Sta ti vredi sve to, kad u Njujorku niko nije ni čuo za srpski jezik? Šta ti vredi što znaš napamet i Svetozara Markovića i Vasu Pelagića, kad niko u Njujorku ne mari za njihove socijalne filozofije? Šta ti vredi što si naučio da deklamuješ kao neki Svetozar Miletić, da mudruješ kao i najmudriji arapski filozofi i da vezeš stihove Branka Radičevića, kad u Njujorku niko nema vremena i raspoloženja za prazne mudrolije i jalove stihove?

To su misli koje ti jure kroz šuplju glavu kao vetar kroz praznu čuturu, kad osetiš prvih dana u tvom amerikanskom životu da si izlišan u ovoj svetskoj grdosiji. Pa kad polagano pronađeš da neki najobičniji ljudi, kao na primer švapski stolari, francuski frizeri, talijanski tamburaši, švajcarski mehaničari i engleski grafičari lepo napreduju, mada su i oni isto tako kao i ti tuđi u ovom novom svetu, onda ti svane pred očima. Jasno ti je kao sunce na nebu da bi bilo mnogo bolje da si naučio kakav zanat pre nego što si došao u ovaj nov svet. Uveravaš se svakog dana da nov svet ima mnogo novog posla i da se ti poslovi izvršavaju ručnim radom, a ne piskaranjem, filozofiranjem i lepim stihovima. To uverenje je osnova na kojoj svaki useljenik, a naročito srpski useljenik, u Americi počinje da zida novu kuću svoga života.

Ako tražiš dokaza za ove moje mudrolije, eno ti nekadašnjeg srpskog bogoslova, koji danas služi kao šofer; eno ti nekadašnjeg srpskog učitelja, koji farba kuće i kapije; eno ti nekadašnjeg srpskog đaka i stihotvorca, koji slaže slova u nekoj štampariji. Svi su se oni probudili i ne sanjaju vise o gospodstvu, Amerika ih je naučila, da samo iz dobrog šegrta postaje dobar kalfa, a iz dobrog kalfe dobar gazda.

Svakog dana ubeđenje sveta je sve jače i jače, da nema gospodstva i da postoji samo jedan gospodar medu ljudima. Taj gospodar je rad i posao, a mi smo sluge toga gospodara. Vara se svaki koji veruje da se ma kojom spremom postiže gospodstvo: nijedna školska ili univerzitetska diploma na svetu ne kaže da ti je sudeno da postaneš gospodin. Ona samo svedoči da si nešto naučio iz knjiga što će ti olakšati dalju spremu u školi života. Tek kad svršiš tu školu, onda ćeš postati dobar sluga dobrog gospodara, a taj gospodar je rad i posao. Blago onome ko postanc takav sluga.

Evo već pedeset i jedna godina od kako se ja ovde u Americi spremam da postanem dobar sluga dobrog gospodara, i kad god mi jedan od mojih gospodara, jedan od mojih poslova kaže da dobro služim, onda se osećam najsretniji. Blagoslov tih gospodara je najlepši Božiji blagoslov. Kao što bez sejanja neće biti žetve, tako i bez rada, bez privrede, nema blagoslova.

To je filozofija onih mudrih rodoljuba, koji su stvorili Privrednik pre dvadeset i osam godina i to će postepeno postati naša srpska narodna filozofija. Mi Srbi u Americi razumemo tu filozofiju bolje nego naša braća u starom kraju, jer svi smo mi prošli kroz istu školu koju Privrednik preporučuje svojim pitomcima. U torn smislu svi smo mi Srbi u Americi Privrednikovći, i zato treba da pomognemo našu braću u starom kraju da oni postanu Privrednikovći.

Sad kad ste tako pažljivo saslušali moje reči ja Vam se zahvaljujem na toj pažnji.”


Pupinov govor o dobu snage nove ere


”Napredak nauke u toku doba snage, za vreme poslednjih sto godina, otkrio je da su iste osnovne snage, koje su na delu u evoluciji organskog života, od pojave života na Zemlji, one iste pokretačke snage u evoluciji svetlećih zvezda. Zračenje tih zvezda govori nam da su pokretačke snags toplote i elektriciteta nebeskog porekla; one su dovedene na Zemlju na krilima sunčeve radijacije i ostajale uspavane dok ih geniji Vata, Karnoa, Ersteda, Faradeja i Henrija nisu pozvali u službu čoveku. Ta služba je služba naše centralne zvezde majušnoj Zemljinoj kugli; njena misija na ovoj Zemlji podseća na misiju nebeskog plamena za kojim je, prema staroj legendi, titan Prometej posegnuo sa bleštavih kola boga Sunca, Heliosa i spustio ga na Zsmlju. Narodi starog veka verovali su da je misija tog nebeskog plamena bila u tome da život čoveka učini sličnim životu bogova sa Olimpa.

Mi verujemo da je misija pokretačkih snaga toplote i elektriciteta najdragoceniji poklon naše centralne zvezde, namenjen podizanju čovekovog života do olimpijskih visina. Ali, da li je naša civilizacija. kao posledica doba snage, doživela uzvišen cilj te misije?

Dve slike mi padaju na pamet kada pokušam da odgovorim na to pitanje — dve potpuno različite slike. U jednoj od slika vidim trijumfalno osvajanje prostranstva automobilskom i aeronautičkom tehnikom. Vidim čudesa, raspodelu snaga koje stostruko uvećavaju komfor i stvaralačku moć čoveka, i ja sam potresen električnim talasima koji, klizeći kroz žice ili putujući kroz prostor, nose na svojim krilima govor i melodiju preko kontinenata i okeana do svakog ugla i kutka ovog zemaljskog šara. To su neka od čuda našeg doba snage rasprostrla magiju svog nebeskog porekla; ona su svakako učinila fizičku stranu čovskovog života slavnijom od života bogova sa Olimpa.

Ali, duhovna strana čovekovog života, izražena drugom slikom, mnogo više ohrabruje. U toj drugoj slici mi vidimo na svim stranama potištenost posle buđenja iz najsmrtonosnijeg rata koji je svet ikada video. Svet izgleda ovde kao da stoji na ivici ekonomskog kolapsa, a još veće vojske i ratne mornarice gutaju mršave ostatke dobara nacija, dok milioni besposlenih radnika skapavaju od gladi. Najodbojnije pojave u toj strašnoj slici su strah i mržnja, koje, kao dva odvratna demona, lebde na obema stranama granične linije između susednih nacija.

Proterajte te demone iz čovekovog srca pa nećs biti potrebe za ogromnim vojskama i ratnim mornaricama da obezbsđuju našu sigurnost protiv neprijateljskih suseda; neće biti neprijateljskih suseda, a ratovi će postati samo umirući spomen na ranije varvarsko doba. Ali, nebeski službenici naše civilizadije, pokretačke snage toplote i elektriciteta nisu ih prognali. Nauka prihvata da magija tih dveju prvobitnih snaga ne može, nepomognuta, da očisti dušu čoveka i da ukloni otrove koji izopačuju njegov duhovni život. Neophodna je druga neka pokretačka snaga, koja može prodreti u čovekovo srce dublje od pokretačke snage beskrajno malih elektrona. Ova potreba je shvaćena gotovo pre 2000 godina kada je naš spasitelj otkrio pokretačku snagu duhovnog sveta i naložio nam da volimo Gospoda boga i da volimo naše bližnje kao samog sebe.

Bila je to poruka dolazećeg doba snage duhovnog sveta. Ali to doba još nije stiglo; čovečanstvo se još nije priklonilo velikoj pokretačkoj snazi duhovnog sveta, a bez njene pomoći pokretačke snage toplote i elektriciteta neće dati svoj puni udeo evoluciji duhovnog života čoveka.

Ljubav prema večnoj istini i njeno delanje, radi otkrića te istine za dobro čovečanstva. vodili su naučnike i inženjere ka velikim tijumfima nauke. Ti trijumfi ljubavi ubediće nenaklonjeni svet da će pobedonosni trijumf pokretačke snage ljubavi, koju je Hristos otkrio, biti najveći trijumf doba snage.”


Drugi o Pupinu


Predstava o ličnosti Pupina može se dopuniti i na osnovu sledećih izjava njegovih savremanika. Pupinov kolega, i biograf sa Kolumbija univerziteta, Bergen Devis:

”For many years Pupin had been in demand as a speaker on public occasions. This demand increased greatly after the publication of “From Immigrant to Inventor.” He was always an interesting and impressive speaker to the layman in science. He did much service in arousing popular interest in science, and especially in combating that strange notion that prevails in some quarters that over-development of science is a potent cause of our economic ills. In person, Professor Pupin was a large, vigorous man who gave the impression of great reserve of physical strength. He had a vivid personality that impressed all who came in contact with him. He was fond of social life, was of fine breeding and possessed the social graces to a high degree. He was generous and hospitable in social intercourse, and for the last thirty-five years of his life it was his custom to invite his many friends in succession to enjoy visits during the summer at his home in Norfolk.”


Pronalazač i nobelovac Edvin Armstrong:

”Velika čast za one koji su bili Pupinovi učenici. Kada sam, kaže on, kao stariji đak Kolumbija univerziteta počeo 1912. godine da sarađujem sa Pupinom, njegovi prilozi za telefonsku tehniku, njegov sistem električnog usaglašavanja i njegov elektrolitski detektor bili su poznati i ovde i na strani. Ali ono što svet ne može da zna, to je izvor, inspiracija, koja je on bio za sve nas koji smo radili u njegovoj okolini. Samo oni njegovi učenici koji su prešli težak put trudbenika zaposlenih u naučnim istraživanjima mogu oceniti svetlost inspiracije kojom je on ukazivao na nove puteve, koji su olakšavali hod onima koji su ga sledovali. Njegova sposobnost da jasno vidi osnovne probleme, njegova hrabrost da se uhvati u koštac sa velikim teškoćama, njegovo pomno ulaženje u detalje i napor da se savladaju teškoće i njegovo nepopuštanje pred prolaznim neuspesima davali su sjajan primer koji je podsticao energiju i maštu učenika”.

Predsednik Belove telefonske laboratorije dr Dževet: „Profesoru Pupinu divili smo se kao nekom dragom kamenu, ma iz kog ugla ga posmatrali. Mi, a specijalno oni koji su sarađivali s njim na polju nauke, koju je obogatio, imali smo o njemu mišljenje koje je praktično ličilo privrženosti, svojstvenoj pripadnicima jedne porodice koja ljude vezuje među sobom. Kao naučnik, inženjer i pronalazač svojim delima podjednako je izazivao divljenje. Kao učitelj i predavač svojom jasnoćom izraza i snagom da pobudi razumevanje takođe je izazivao divljenje. U njemu smo upoznali vođu koji je inspirisao one čiji je zadatak bio da dalje rade na poljima nauke na kojima je on bio pionir. Zajedno sa hiljadama ljudi svih rasa i svih staleža, sa ljudima koji ga nikada nicy lično poznavali mi slavimo njega kao slavnog pisca prozaičnih stvari koje je znao da izloži sa inspiracijom i pesničkim sjajem.”

Poznati pronalazač na polju radiotehnike dr Alfred Goddšmit

„Kao učitelj Pupin nas je sve inspirisao. Njegova slobodoumna nastava privlačila nas je da sledujemo njemu u rešavanju problema krajnje komplikovanih, koje je objašnjavao pred svojim đacima. Mi smo doslovno mogli da posmatramo na delu njegov stvaralački um. On nije objašnjavao samo predmet koji je predavao, već je njegov način, da se približi i rešava probleme, koje je otvoreno iznosio svojim đacima, bio podstrek za njih. Bio je čovek bez bombastih fraza, snažan i jasan u izrazu i neobično određen i izvoran. Oni, među nama, koji su imali sreću da budu njegovi učenici znaju vrlo dobro da su u njemu imali, ne samo učitelja, već i prijatelja, koji je i kasnije, u njihovoj karijeri, pokazivao veliko interesovanje za njih.”

Nobelovac Isidor Rabi:

”Pupin je bio plemenit i srećan čovek. Posedovao je gotovo neverovatan magnetizam. Kada bi ušao u salu ili u laboratoriju, osećalo se da se atmosfera promenila. A kada bi izašao kao da je neko isključio svetlo… Bio je, kao pedagog, veoma pedantan, vrlo radan, a to je tražio i od svojih saradnika. Mogao je da govori o bilo kojoj temi, a uvek da bude rado slušan. Neposredan sa studentima, trudio se da govori o onome čega nema u udžbenicima. Studenti su se radi toga rado upisivali na elektrotehniku. Bio je veoma, veoma retka osoba.”


Pupinov odnos preme Nikoli Tesli


Mihajlo Pupin i Nikola Tesla živeli su u isto vreme u Njujorku, bili posvećeni radu u istoj naučnoj oblasti, postali poznati u istom društvenom sloju, susretali se na stručnim skupovima i predavanjima, imali isti maternji jezik i vaspitanje, u duhu iste tradicije srpskih krajišnika. Ova dva slavna Srbina nisu uspostavili čvršću saradnju, nisu ostvarili privatne susrete i razgovore, a njihovi odnosi bili su promenljivi. Priroda i karakteri su im se veoma razlikovali. Tesla je bio zatvoreni individualista, a Punin otvoreni društvenjak. Različiti su im bili i odnosi sa partnerima i finansijerima. Pupin je sarađivao sa Edisonom, Markonijem i Vestinghausom, a Tesla je sa njima imao sporenja.

U stručnim i naučnim časopisima, biltenima i drugim publikacijama ostale su zabeležene međusobne rasprave Tesle i Pupina povodom predavanja koja su držali jedan ili drugi. Po onom što stoji zapisano, može se zaključiti da je Pupinov odnos preme Tesli bio krajnje korektan i pozitivan. Uvek je s najlepšim rečima karakterisao Tesline izume, njegov rad i doprinose, kojima se čak vrlo posvećivao.

Kada je Američki institut elektroinženjera od Pupina tražio mišljenje o Teslinom novom sistemu naizmeničnih struja, on je, sa naučnog aspekta, objasnio suštinu novog sistema, ističućići njegovu objektivnu prednost u odnosu na postojeći sistem jednosmernih struja, zbog mogućnosti prenosa električne energije na veća rastojanja. Imao je neprilika, jer lobistima za primene jednosmernih struja nije odgovaralo njegovo naučno predavanje iako je Pupin naglasio da i jednosmernim motorima ostaje mesta za primenu, npr. električna vuča.

Pupin je u jednom od svojih prvih naučnih radova dao opšti matematički model polifaznih sistema naizmeničnih struja, u kojem je analizirao i posebne slučajeve trofaznog i dvofaznog sistema. Nedvosmisleno je dao prednost trofaznom sistemu Nikole Tesle, u odnosu na dvofazni sistem Dobrila Dobrovoljskog.

Kada je govorio o obrtnom magnetnom polju i elektromehaničkoj mašini koje je Tesla, još 1892. godine, otkrio u Budimpešti, Pupin je naglasio da je italijanski naučnik Feraris neopravdano osporavao Teslin primat za ovo otkriće. Negirao je prioritet u datumima i Ferarisove tvrdnje da je Teslino obrtno polje neupotrebljivo za praktičan elektromotor, jer mu je stepen korisnog dejstva uvek manji od 50%. U jednom pismu Tssli, Pupin najpre izražava žaljenje što još nije imao prilike da vidi i ispita njegov indukcioni motor, ali je, u vezi sa Ferarisovim tvrđenjem, napisao da je njegova naprava sa dvema strujama, u fazi za 90°, u odnosu na Teslino obrtno magnetno polje običan „vrtuljak” i nepraktična igračka.

Objavio je i poseban prikaz poznatog Teslinog predavanja O svetlosti i drugim pojavama visoke učestanosti, održanog 24. februara 1893. godine, u Franklinovom institutu u Filalelfiji kojem je i sam prisustvovao. Navodi da je Tesla počeo predavanje konstatacijom da je čulo vida savršenije od svih drugih čula, jer je u stanju da prodre mnogo dublje u nedokučive dubine tajanstvene aktivnosti prirode i da je, prema najnaprednijem shvatanju, svetlost elektromagnetno dejstvo. Pupin kaže da bi, u ovom Teslinom predavanju, čovek mogao da očekuje opis nove klase visokofrekvencijskih električnih oscilacija sa ciljem ilustrovanja i davanja novog dokaza o ispravnosti elektromagnetne teorije svetlosti. „Ali osećaj nekog razočarsnja, ako se uopšte i dogodi, ubrzo se odagna osećanjem divljenja prema istrajnom radu jednog zanesenog izumitelja koji je uneo svu ingenioznost svoje izvanrsdne inženjerske veštine u savladavanje problema koji pred njim stoje, a te probleme g. Tesla obrađuje čudesnom sposobnošću”. U nastavku svog prikaza, opisuje Teslinu metodu i postupke za proizvođenje električnih oscilacija visokih učestanosti, navodeći četiri različita uređaja koja je Tesla pri tom koristio i, detaljno, tri različita Teslina eksperimsnta. Pomoću njih, Tesla je mogao da pokaže dejstvo visokofrekvencijskih struja na organizme i fizička tela. Pokazao je njihovu neškodljivost pri prolasku kroz čovekovo telo. Pored toga, mogao je da pokaže njihovo dejstvo pri pražnjenju kroz gasove i njihovo toplotno dejstvo na metal, u unutrašnjosti sijalica. Tesla, koji ovo toplotno dejstvo pripisuje bombardovanju tela molekulima gasa, smatra Pupin, nije bio ubeđen činjenicom da još niko nije uspeo da naelektriše molekule savršenog gasa. Mnogi eksperimenti su, zatim, opisani kao potvrda ove teorije bombardovanja, ali izgleda da nisu bili ubedljivi. Pupinovo mišljenje je: ”poznata činjenica, da mehanički udari mogu proizvesti ove pojave, ali je isto tako dobro poznato da nijedan uzročnik nije tako snažan kao ultraljubičasta svetlost pa zašto onda pripisivagi te pojave molekularnom bombardovanju i ničemu drugom?” Tada se još nije znalo za inukciono zagrevanje matala.
Na kraju svog prikaza, hvali Teslu: „Prava vrednost rada g. Tesle proističe nz činjenice da je on prvi izveo konstrukciju veličanstvenog niza uređaja kojima su se mogle ostvariti izuzetno snažne Hercove oscilacije. To je rad koji će. u skoroj budućiosti konsultovati iiženjer koji želi da upozna tendencije budućeg napretka u elektricitetu i interesovaće mnoge fizičare koji požele da se obaveste o praktičnim ostvarenjima tog napretka. U izlaganju tog svog rada g. Tesla je, stoga učinio neprocenjivu uslugu svima onima zainteresovanim za nauku o elektricitetu”.

U vezi sa sporom jedne američke radio-kompanije i kompanije ”Markoni” iz Engleske, Pupin je govorio o zasluzi Markonija u radio-tehnici, što je Teslu prilično ozlojedilo, ali je, na jednom mestu svoga predavanja 1915. godine o radiotehnici, izrekao i sledeće reči: „Mislim da je Markoni otkrio bežičnu telegrafiju ali je nije izumeo.”

U vreme Teslinog spora sa kompanijom „Markoni”, odnosi s Pupinom bili na najnižem nivou. Kada je Tesla, u poznim godinama života, zapao u novčane teškoće, Pupin je indirektno, preko zajedničkog poznanika, izrazio nameru i predlog da učini novčanu podršku Tesli. Tesla je, u odgovoru tom poznaniku zahtevao da odmah javi gospodinu Pupinu „prije no što se veliko zlo dogodi, da neće ni da čuje o njegovom predlogu, a da mu zahvaljuje. To bi ga zaista i uvredilo”.

Pred kraj života, kada je Pupin ležao već smrtno bolestan, Tesla ga je posetio u bolnici. Prisutni srpski vojni ataše, pukovnik Tasić, pričao je da je Pupin zagrlio Teslu, i da se zaplakao.
O humanosti Mihajla Pupina pisao je i elektroinženjer RCA, Vilijam X. Terbo, rođen 1930. godine u Detroidu, počasni predsednik Teslinog memorijalnog društva, unuk Nikole Tesle. Pupin je bio pokrovitelj njegovom ocu Nikoli J. Trbojeviću sinu Tesline starije sestre Angeline. U svojoj studiji „Pupin i Tesla – paralele u slovenskom stvaralaštvu” Terbo navodi sličnosti i razlike u karakteru dvojice srpskih genija. „Pupin je bio izrazito društvena ličnost sa mnogo prijatelja i poznanika, dok je Tesla bio više introspektivan i povučen i više je tražio od svojih saradnika. Dobar primer toga je ono sa čime se suočio moj otac kada je došao u SAD-e 1910. godine, kao diplomirani inženjer u svojoj 24. godini. Iako je bio pozvan od strane Western Electric, koja je bila podružnica American Telephone and telegram Company, očekivao je da će, kao jedini Teslin bliski rođak u SAD, dobiti neku profesionalnu podršku za vreme svog boravka u Njujorku. Do toga nije došlo i otac je uvek osećao da je Teslino ponašanje bilo uslovljeno razlikom u njihovoj profesionalnoj reputaciji. Ovakav prijem se nije ponovio kada se otac obratio Pupinu. On ga je uzeo u zaštitu i počelo je prijateljstvo koje je trajalo četvrt veka.”


Bibliografija


Pupinove knjige i knjige o Pupinu


Pupin Michael: Der Osmotische Druch und seine Beziehung zur Freien Energie, Inaugural Dissertation zur Erlangung der Doctorwurde, Buchdruckerei von Gustav Shade, Berlin, June, 1889.
Pupin Michael: Thermodynamics of Reversible Cycles in Gases and Saturated Vapors, John Wiley & Sons. 1894.
Pupin Michael: Serbian Orthodox Church, J. Murray. London, 1918.
Pupin Michael: Yugoslavia. (In Association for International Conciliation Amer. Branch —Yugoslavia). American Association for International Conciliation. 1919.
Pupin Michael: From Immigrant to Inventor, Scribner, New York, 1923.
Pupin Michael: The New Reformation; from Physical to Spiritual Realities, Scribner, New York, 1927.
Pupin Michael: Romance of the Machine, Scribner, New York, 1930.
Pupin Michael: Discussion by M. Pupin and other prominent engineers in “Toward Civilization, edited by C. A. Beard. Longmans, Green& Co. New York, 1930.
Stojanović Momčilo: Pupin o nauci i religiji, Hrišćanska misao, br. 5-8, Beograd, 1935.
Bergen Davis: Biographical Memoir of Michael Pupin, National Academy of Sciences of the United States Biographical Memoirs, tenth memoir of volume XIX, New York, 1938.
Boksan Slavko:Mihajlo Pupin i njegovo delo, Matica Srpska , 1951. Beograd
Matović Ivo:Mihajlo Idvorski Pupin, Dečije novine, Gornji Milanovac, 1980.
Pupin Mihajlo: Sa pašnjaka do naučenjaka, Zavod za udžbenike, Beograd, 1996
Lambić Miroslav: Jedan pogled na život i delo Mihajla Pupina, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnički fakultet ”Mihajlo Pupin”, Zrenjanin, 1997.
Pupin Mihajlo: Sa pašnjaka do naučenjaka, Matica srpska, Beograd, 1997.
Pupin Mihajlo: Monografije, Zavod za udžbenike, Beograd, 1997
Pupin Mihajlo: Patenti I, Zavod za udžbenike, Beograd, 1997.
Pupin Mihajlo: Patenti II, Zavod za udžbenike, Beograd, 1997.
Pupin Mihajlo: Predavanja, Zavod za udžbenike, Beograd, 1998.
Pupin Mihajlo: Članci, Zavod za udžbenike, Beograd, 1998.
Pupin Mihajlo: Nacionalno politički rad, Zavod za udžbenike, Beograd, 1998.
Petrović Zdravko:Život i delo Pupina, Štampa, 1999. Valjevo.
Pupin I. Michael: From Immigrant to Inventor, Zavod za udžbenike, Beograd, 2000.
Tasić Milutin: Srpski velikani nauke, Vookland – Beograd, 2002.
Jović Savo: Hristov Svetosavac Mihajlo Pupin, Informativno izdavačka ustanova Srpske pravoslavne crkve, Beograd, 2004.
Marinčić Aleksandar: Mihajlo I. Pupin, 150 godina od rođenja, Glasnik 3, Savez pronalazača Srbije i Crne Gore, Privredna komora Srbije, Beograd, februar 2005.
Smiljanić Radomir: Mihajlo Pupin-Srbin za ceo svet, Beograd, 2005.
Edward Davis, Michael Idvorsky Pupin: Cosmic Beauty, Created Order, and the Divine Word. In Eminent Lives in Twentieth-Century Science & Religion, ed. Nicolaas Rupke Frankfurt: Peter Lang, 2007.
Daniel Martin Dumych, Pupin Michael Idvorsky, Oxford University Press, 2005. Accessed March 11, 2008


Pupinovi nučni radovi – SCIENTIFIC PUBLICATIONS OF M. I. PUPIN


1. Practical Aspects of the Alternating Current Theory, May 21, 1890. Trans. Amer. Inst. Elec. Eng., Vol. vii, 204, June and July, 1890.
On Polyphasal Generators, Dec. 16, 1891. Trans. Amer. Inst. Elec. Eng.,Vol. viii, Dec, 1891.
The Characteristic Features of the Frankfurt Electrical Exhibition. School of Mines Quarterly, Nov., 1891.
On the Action of Vacuum Discharge Streamers upon Each Other. Amer. Jour. Sci., April, 1892.
On Electrical Discharges through Poor Vacua and on Coronoidal Discharges.Amer. Jour. Sci., June, 1892.
New Method of Measuring the Solar Corona without an Eclipse. Astron. & Astro Phys., April, 1893.
On Electrical Oscillations of Low Frequency and their Resonance. Amcr. Jour. Sci., April, May and June, 1893.
Practical Aspects of Low Frequency Electrical Resonance, May 17, 1893.Trans. Amer. Inst. Elec. Eng., Vol. x, 370, June and July, 1893.
Review of Nikola Tesla’s Lecture on Light and Other High Frequency Phenomena. Phys. Rev., Nov. and Dec, 1893.
The Faraday-Maxwell-Hertzian Epoch. Elec. World, Feb., March, and April, 1894
Resonance Analysis of Alternating and Polyphase Currents, May 17, 1894. Amer. Jour. Sci., Nov., 1894. Trans. Amer. Inst. Elec. Eng., Vol. xi, Oct., 1894.
Submarine Rapid Telegraphy and Telephony. Elec. World, May 19, 1894. System of Resonating Conductors for Telegraphy and Telephony. Elec. Eng., May, 1894.
An Automatic Mercury Vapor Pump. Amer. Jour. Sci., January, 1895.
The Most General Relation Between Electric and Magnetic Force and their Respective Displacements. A.A.A.S. Proa, 1895; 55-56.
Electrical Consonance. Elec. World, Feb. 9, 1895.
“Les Oscillations Electriques,” by H. Poincare (Review), Science, Jan. and Feb., 1895.
Studies in the Electro-Magnetic Theory. I. The Law of Electro-Magnetic Flux. Amer. Jour. Sci., Series 4, Vol. 1, 1895.
Tendencies of Modern Electrical Research. Address delivered before the New York Academy of Sciences, April 28, 1895. Science, Vol. ii, No. 52, Dec, 1895.
Roentgen Rays. Science, 1896.
Diffuse Reflection of Roentgen Rays (Science, April, 1896), announcing Pupin’s discovery of secondary X-ray radiation.
Propagation of Long Electrical Waves, Mar. 22, 1899. Trans. Amer. Inst. Elec. Eng., Vol. xv, 144.
Magnetizing Iron with Alternating Currents, Preliminary Account. (1899.) N. Y. Acad. Sc. Annals 1899-1900, 658.
Wave Transmission over Non-Uniform Cables and Long-Distance Airlines. Trans. Amer. Inst. Elec. Eng., Vol. xvii, May 18, 1900.
Wave Propagation over Non-Uniform Electrical Conductors. Trans. Amer. Math. Soc, July, 1900.
Electrolytic Rectifier of Alternating Currents. Bull. Amer. Phys. Soc, Vol. i, 20.
A Faradmeter. Trans. Amer. Inst. Elec. Eng., Vol. xvii, 75-77, 1900.
Wave Propagation Over Bridged Wave Conductors. (1900). Amer. Math. Soc. Bui., 1901; 7, 202, 205-206.
Transatlantic Communication by Means of the Telephone. Eng. Mag.,Vol. 21, 105-14. April, 1901.
A Note on Loaded Conductors. Elec. World and Eng., Vol. 38, 587-588, Oct. 12, 1901.
The General Problem of Wave Propagation over Non-Uniform Conductors. Elec. World and Eng., Mar. 1, 1902.
Distortion in Telephone Transmission. Elec. World, Vol. 50, 927, Nov. 9, 1907. (Letters to the editors.)
Aerial Transmission Problems. Science, Dec. 10, 1915. n.s. 42, 809.
Fifty Years’ Progress in Electrical Communications. Science, Vol. 64, 631-638, Dec. 31, 1926. Journ. Amer. Inst. Elec. Eng., Vol. 46, 59-61, 171-174, Jan., Feb., 1927.
Balancing Cables for Inductive Networks. Elec. Eng., Vol. 50, 933-936, Dec, 1931. Elec. Communication, Vol. 10, no. 4, 218-22, April, 1932.
Impendance Curves of a Composite Cable. Elec. Eng., Vol. 52, 115-118, Feb., 1933.
The Equation of Electrical Propagation. Elec. Eng., Vol. 53, 691-694. May, 1934.


Druge Pupinove publikacije – OTHER PUBLICATIONS BY M. I. PUPIN


Tendencies of Modern Electrical Research. Science, 1895; n.s. Vol. 2, 861-880.
Electrical Progress During the Last Decade. Cosmopolitan, Vol. 31, 523-5. Sept., 1901.
Serbia’s Struggle. Amer. Rev. of Rev., Vol. 51, 203-208. Feb., 1915.
A Herdsman’s View of Human Life. Colum. Alum. News, Jan. 13, 1922; Vol. XIII, 197-199.
An Immigrant Student at Columbia in 1879. Colum. Alum. News, Dec. 15, 1922; Vol. XIV, 137-140.
America’s Position in Physical Sciences. Colum. Alum. News, Feb. 9, 1923 ; Vol. XIV, 235-237.
The Spiritual Influence of a Noted Scientist. (Henry Marion Howe.) Colum. Alum. News, Nov. 2, 1923; Vol. XV, 66-67.
Science and the Industries. Colum. Alum. News, Mar. 7, 1924, Vol. XV, 314-316.
From Chaos to Cosmos. Scribner’s Magazine. Vol. 76, 3-10, July, 1924.
The Meaning of Scientific Research. Science, n.s. Vol. 62, 26-30. Jan. 9., 1925.
Law, Description and Hypothesis in the Electrical Science. Science, n. s. Vol. 62, 17-22. July 1, 1925.
Chandler: the Teacher and the Chemist. Science, n.s. Vol. 62, 499-501, Dec. 4, 1925.
Lincoln’s Revelation to a Serbian Immigrant. (Address delivered at Springfield, Illinois, Feb. 12, 1926.) Bull., Lincoln Memorial Association.
The Invisible Service of Science. School and Society, Vol. 23, 230-2. Feb., 1926. Also in Journ. Amer. Inst. Elec. Eng., Vol. 45, 107-8. Feb., 1926.
The New Reformation: the Triumph of Individualism in Science.Scribner’s Magazine, Vol. 79, 113-20, 275-83, Feb.-Mar., 1926.
The Idealism of the American University. (Charter day address at University of California, March 23, 1926.) Univ. Calif. Chronicle, Vol. 28, 311-17, July, 1926.
Cosmic Harness of Moving Electricity. (Presidential address, American Institute of Electrical Engineering, White Sulphur Springs, 1926.) Journ. Amer. Inst. Elec. Eng., Vol. 45, 758-61. August, 1926.
Higher Endeavor in Science. Science, n.s. Vol. 65, 509-11. May 27, 1927.
Creative Coordination; a Message from Physical Science. Scribner’s Magazine, Vol. 82, 142-53. August, 1927.
Creative Coordination. School and Society, Vol. 26, 543-7, October 29, 1927.
Our Industrialism and Idealism. Scribner’s Magazine, Vol. 83, 659-664. June, 1928.
Unity of Knowledge. Methodist Review, Vol. m , 169-75. March, 1928.
The Pioneering Professors. Scribner’s Magazine, Vol. 85, 123-6. Feb.,1929.
Romance of the Machine. Scribner’s Magazine, Vol. 87, 130-7. Feb., 1930.
Man and the Universe. Review of Reviews, Vol. 83, 73-85, March, 1931.
Introductory remarks (at a dinner given in honor of Sir James Hopwood Jeans in New York). Scientific Monthly, Vol. 33, 10-11. July, 1931.
Our Debt to Joseph Henry, Scientist. American Scholar, Vol. 2, 132-8. March, 1933.
A Message from Science. Scribner’s Magazine, Vol. 93, 300-3. May, 1933.

  •  

    Thomas Alva Edison Benjamin Franklin Columbia University, USA Budapest, Hungary Rvanje u XXI veku John Tyndall Srpski vo Petar Petrović Njegoš Imigracioni brod na relaciji Evropa - USA Karađorđe Petrović Budapest, Hungary IEEE Udruženje Rodni Idvor, Srbija Hermann von Helmholtz Samuel Morse New York, USA London, UK Budapest, Hungary Thomas Alva Edison Cooper Union, USA Columbia University, USA Studentske sportske aktivnosti Franz Ferdinand Rvanje Rodni Idvor, Srbija
  • Anketa

    Na koji način ste čuli za život i delo Mihajla Pupina?

    •  

       
    Loading ... Loading ...
© 2011. / MihajloPupin.info / Sva prava zadržana.